SAZNAJEMO Vrh SPC sprema smenu Justina žičkog na Saboru: Otežali mu odbranu, zabranili komunikaciju sa saradnicima i advokatima

Prema informacijama do kojih je došao portal Nova.rs, episkopu Justinu je odbrana maksimalno otežana, te je tako uoči Sabora dobio obimnu dokumentaciju na koju je morao da odgovori u roku od manje od dve nedelje.

Dokumentacija koja je dostavljena Justinu, kako saznajemo, broji nekoliko stotina strana, a njemu je zabranjeno komuniciranje i konsultacije sa advokatom ili saradnicima.

U ranijoj izjavi za portal Nova.rs, akademik Radomir Saičić rekao je da mitropolit Justin nije postao meta slučajno i podseća da je upravo on, po njegovom mišljenju, bio jedini episkop u Srbiji koji je otvoreno podržao studente i javno se usprotivio tvrdnjama da je studentski pokret deo "obojene revolucije".

"Jedini episkop iz Srbije koji je jasno i nedvosmisleno stao uz studente bio je mitropolit žički Justin. To, po mom mišljenju, nimalo nije slučajno. Možda postoji i duboka simbolika u tome što je upravo žički episkop postao meta progona. Sveti Sava je svoju čuvenu Besedu o pravoj veri izgovorio upravo u Žiči 1221. godine, na saboru koji je postavio temelje duhovnog i državnog identiteta srpskog naroda. Zato možda nije nelogično da baš episkop koji sedi na tom tronu pokaže najviše dostojanstva i bude spreman da snosi posledice zbog svog stava", kaže Saičić.

Po njegovom mišljenju, sve to ukazuje da je ishod postupka unapred određen.

"Plašim se da se mitropolitu Justinu sprema raščinjenje i svrgavanje na krajnje nepravičan način. Ako se to zaista dogodi, biće to jedna od najtežih odluka u savremenoj istoriji Srpske pravoslavne crkve", objasnio je akademik.

Jedini episkop koji živi u Srbiji i koji je stao uz studente

Mitropolit Justin je, čijoj eparhiji pripada i manastir Studenica, već dugo im pruža podršku i upućuje kritike vlasti u Srbiji koju je upozorio da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“.

SPC je protiv njega, kako je "Nova" ranije pisala, pokrenula istragu zbog "upitnog načina na koju je do sada vodio Eparhiju žičku". Naime, krajnja ideja je da se Justinu uputi zahtev da se penzioniše.

U tu svrhu Sinod Srpske pravoslavne crkve formirao je komisiju koju su činili mitropolit bački Irinej Bulović, episkop budimljansko-nikšićki Metodije i protojerej-stavrofor Velibor Džomić, koja je donela odluku o suspenziji Justina.

Da je reč o pitanju koje prevazilazi unutarcrkvene okvire pokazuje i jedan izveštaj sa terena i tekst objavlje na sajtu Ozonpress. Naime, u Bresnici kod Gornjeg Milanovca obeleženo je 200 godina Hrama Pokrova presvete Bogorodiice. Hram je posetio i svetu liturgiju služio arhiepiskop i mitropolit žički Justin koga je dočekao veliki broj vernika, ali i četiri pripadnika BIA koja su pratila skup od početka, njegovu besedu i potom i neformalne razgovore za trpezom ljubavi u parohijskom domu.

Ko je mitropolit Justin?

Arhiepiskop i Mitropolit žički Justin (Stefanović) rođen je 26. maja 1955. godine u Čačku, kao Miroslav Stanislavov Stefanović. Osnovne studije ekonomije i teologije završio je u Beogradu, a postdiplomske u Atini. Zamonašen je 1983. godine u manastiru Crna Reka, gde je kasnije postao i iguman.

Episkop postaje 1992. godine, kada biva hirotonisan za vikarnog Episkopa hvostanskog i postavljen za administratora Timočke eparhije. Za Episkopa žičkog izabran je 2014. godine, a od 28. maja 2024. nosi titulu Arhiepiskop i Mitropolit žički.

Doktorirao je 2017. godine u Foči, a aktivan je i kao umetnik duboreza i drvorezbarstva, izlažući svoja dela širom Srbije. Dobitnik je više priznanja, uključujući zvanje počasnog građanina Zaječara. Poznat je i kao prevodilac sa grčkog i učesnik brojnih naučnih i bogoslovskih skupova.

Mitropolit Justin se o političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji oglasio nakon protesta u Valjevu kada je kritikovao postupanje nadležnih organa, što je u crkvenim krugovima protumačeno kao odstupanje od zvaničnog narativa vrha SPC. Oglasio se zbog nasilja koje je provedeno nad građanima i studentima.

Još ranije, mitropolit Justin je pružao podršku narodu i to protiv rudarenja litijuma u avgustu 2024. godine kada mu se predsednik opštine Knić, Srećko Ilić, požalio na parohijskog sveštenika crkve u Borču, zbog prisustva na protestu koji su tada organizovali građani.

„Smatramo da je neotuđivo pravo svih građana Srbije, uključujući i sveštenike, da svoje mišljenje na svaki mogući demokratski i nenasilan način izraze a posebno kada dolazi u pitanju životna sredina i zdravlje ljudi. Zbog toga smo uvereni da prisustvo našeg sveštenika Aleksandra na pomenutom skupu nije stranački obojeno, čemu bi se,da nemamo drugačije uverenje i sami žustro usprotivili“, odgovorio mu je tada mitropolit žički.